Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Voda lek za sve bolesti

Lecenje suncem

Negativni joni

Homeopatija

Magnetna terapija

Akupunktura

Aromaterapija

Reiki

Joga

Meditacija

Bioenergija

Ljudska aura

Boje aure

Makrobiotika

Ishrana i zablude

Hrana kao ljudski organi

Istina o maslinovom ulju

Zdrava dijeta za svakog

Vegetarijanski izvori proteina

Dnevni unos kalorija

Intolerancija na gluten

Govedji zelatin za zglobove

Kolagen i koza

Vitamini i minerali

Proteini ili belancevine

Masti

Ugljeni hidrati

Vlakna

Biljna ulja

Omega-3 masne kiseline

Probiotici dobre bakterije

Obuzdajmo zudnju za secerom

Pcele proizvode eliksir mladosti

Propolis pčelinji proizvod

Lecenje propolisom

Maticni mlec

Pcelinji otrov

Pcelinji vosak

Mumio planinski balzam

Konjska mast

Vunene carape

Surutka prijatelj jetre

Hodanje put do zdravlja

Kako doziveti stotu

Srebro i srebrna voda

Lekovito poludrago kamenje

Zeolit mineral buducnosti

Aktivni ugalj

Soda bikarbona

Kandida, rak i soda bikarbona

Kandida test

Anti kandida dijeta

Kiselost organizma

Kisele i bazne namirnice

Masnoca u krvi

Dijeta protiv holesterola i triglicerida

Mahune pasulja protiv dijabetesa

Najbolje biljke za mozak

Biljka za preciscavanje vode

Medicinske pijavice

Regeneracija jetre

Ciscenje jetre

Ciscenje pluca

Detoksikacija organizma

Psenicna trava

Limun univerzalni lek

Gavez regenerise celije

Petrovac zaustavlja krvarenje

Djumbir protiv migrene

Kako ostati mlad, lep i zdrav

Zeleni orasi i med

Bezbedno mrsavljenje

Cuvarkuca i med

Neka teku med i mleko

Med i cimet za dugovecnost

Zlatno mleko za zglobove

Zeleni orasi sa medom

Med od maslacka

Borov med

Bagremov med

Jogurt i depresija

Prirodna zastita organizma

Prirodno podmladjivanje lica

Prirodne maske za lice

Prirodna nega kose

Arganovo ulje tekuce zlato

Origano ulje

Ricinusovo ulje

Ulje makadamije

Ulje čajevca

Dobra stara cikorija

Stevija zamena za secer

Napitak za mrsavljenje

Sok od sargarepe

Guscija mast protiv bronhitisa

Vitamin C protiv raka

Pelen za vecno zdravlje

Prirodom protiv celulita

Kvasac lekovita svojstva

Lekovite gljive

Kako napraviti gljivu Kombuhu

Shiitake gljive

Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva

Tibetanska gljiva

Stari tibetanski lek

Gljiva Kombuha

Kako napraviti gljivu Kombuhu

Svedska grancica

Karmelićanska vodica

Ruzina vodica

Zeleni caj sprecava rak

Komarci najopasnija stvorenja

Kako napraviti dezodorans

Proteini - Belancevine

Proteini - BelancevinePosebno i vrlo vazno mesto u nasem zivotu i ishrani zauzimaju proteini (belancevine), jer pored energetske imaju niz drugih vrlo vaznih uloga. Proteini predstavljaju osnovnu gradju svake nase celije i osnovni su substrat za formiranje najrazlicitijih fermenata neophodnih za funkcionisanje organizma.

U prilog tome govori i podatak da je rec "protein" nastala je od grcke reci "proteios", što znaci "primarni". Oko 15-20% naseg tela cine proteini a jedina supstanca koja je zastupljenija u nasem telu je voda.

Proteini su neophodni u procesu varenja unete hrane, podsticu korisne materije da aktivno ucestvuju u odbrambenom mehanizmu organizma, bitan su faktor u procesu daljih promena u tkivima, slaganje u celije i pretvaranje u energiju. Belancevine su takodje primarni sastojak svakog hormona, a hormoni su sokovi razlicitih zlezda sa unutrasnjim lucenjem, koji se luce u krv i diriguju nasim celokupnim razvitkom i osecanjima. Od belancevina su isto tako izgradjena i takozvana antitela koja nas organizam stvara za borbu protiv raznih uzrocnika bolesti, kao sto su bakterije i virusi. One su i sastavni deo krvne boje - hemoglobina. Hemoglobin u crvenim krvnim zrncima prenosi kiseonik iz pluca u celije tela i oduzima štetan ugljen-dioksid. Proteini u ljudskom organizmu su veoma zaposleni i imaju mnogo "radnih mesta" da ih je tesko i nabrojati. Na primer, protein rodopsin u našim ocima nam pomaže da vidimo svetlo. Proteini su veoma bitni i u genetici, oni nam daju strukturu tela, pomažu u regulaciji telesnih procesa i održavaju unutrasnje telesno okruženje na optimalnom nivou, zasluzni su za rast kose i noktiju. I jos mnogo toga...

Stoga su proteini koje unosimo kroz ishranu neophodni i dragoceni za odrzavanje zivota i zdravlja. Medjutim, belancevine iz razlicitih namirnica nemaju jednake bioloske vrednosti. Vrednije su belancevine iz namirnica zivotinjskog porekla od onih koje nalazimo u biljnim namirnicama, zbog toga sto zivotinjski proteini sadrze vecinu neophodnih aminokiselina, dok biljnim proteinima nedostaju neke organizmu neophodne aminokiseline koje nase telo nije u stanju da formira. A kada ih nema - nastaju razni poremecaji. Zato, pored belancevina biljnog porekla, treba da su u dovoljnoj meri zastupljene i belancevine zivotinjskog porekla.

Glavni izvori proteina zivotinjskog porekla su jaja, mleko, mlecni proizvodi, meso, riba. A biljnog porekla pasulj, socivo, soja, grasak, krompir i dr. Tu su i gljive koje po klasifikaciji ne spadaju niti u zivotinje niti u biljke, ali su vredan izvor finih proteina.

Utvrdjeno je da se razliciti proteini medjusobno dopunjuju u pogledu bioloske vrednosti. Proteinima suvih leguminoza nedostaje jedna od esencijalnih aminokiselina - metionin, pa oni postaju bioloski punovredni kada se kombinuju sa proteinima jaja, mesa, sira, dzigerice. Dakle, proteini zivotinjskog porekla (visoke bioloske vrednosti) odlicno dopunjuju proteine biljnog porekla. U ovom pogledu narocito se isticu proteini mleka.

Na osnovu mnogih ispitivanja utvrdjeno je da kombinacija od oko 50% zivotinjskih i 50% biljnih proteina u organizmu imaju isti bioloski efekat kao i ista kolicina (100%) zivotinjskih proteina. Zbog toga i svih drugih vaznih supstanci neophodnih za zdravlje, preporucuje se da od ukupne potrebne dnevne kolicine obroci i sadrze oko 50% zivotinjskih i 50% biljnih belancevina.

Nedostatak proteina je zaista retka pojava u razvijenim zemljama, dok prevelik unos proteina može biti opasan za organizam. Na primer, previse proteina može opteretiti jetru i bubrege, a takodje može dovesti do gojaznosti. Neke vrste proteina mogu biti uzrok alergije, jer njihova struktura može izazvati pogresan imunološki odgovor. Primera radi, mnoge osobe su alergicne na gluten, protein iz pšenice. Ipak, bez belancevina nema ni zivota, a nase dnevne potrebe za njima iznose oko 0,9 g po 1 kg telesne težine. Pri toj racunici postoje manja ili malo veca odstupanja u zavisnosti od godina starosti, pola i stepena aktivnosti.








Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2022. Sva prava zadrzana