Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

 
Прилагођена претрага
 

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Organska hrana

Makrobioticka ishrana

Integralne zitarice

Mahunarke

Ishrana i zablude

Morske alge

Riblje ulje

Kokosovo ulje

Masline i maslinovo ulje

Lan i laneno ulje

Susam beli i crni

Cija semenke

Leblebija i njena svojstva

Jaja japanske prepelice

Med eliksir zdravlja

Orah hrana za mozak

Indijski orah

Badem snizava holesterol

Surutka prijatelj jetre

Kozje mleko

Jogurt produzava zivot

Banana i dijeta

Cokolada i kakao

Sok od sargarepe

Celer i limun protiv holesterola

Pomorandza zimi i leti

Limun i rak

Med i cimet za dugovecnost

Nar za plodnost

Borovnica za vid

Cicoka za dijabeticare

Namirnice za detoksikaciju

Hrana za mrsavljenje

Hrana za srecu

Vitamini u tegli

Graviola leci rak

Mangostin lekovito tropsko voce

Aronija sibirska borovnica

Acai bobice

Malina

Sumske jagode

Grozdje i vino

Kupine i kupinovo vino

Tresnje protiv reume

Visnje za bolji san

Grasak ubrzava metabolizam

Cvekla sprecava starenje

Breskva za pravilan rast

Kajsija i njena kostica

Spargla i asparagin

Lubenica i likopen

Dinja sadrzi zeaksantin

Paradajz cisti organizam

Brusnica jak antioksidans

Jabuka najbolja preventiva

Jabukovo sirce

Voda i limun

Da li je soja zdrava

Kako se pravi senf

Kikiriki puter - da ili ne

Kukuruz

Ovas ili zob

Heljda protiv hipertenzije

Paprika bogata fitohemikalijama

Beli luk kao lek

Crni luk

Crvena i crna rotkva

Kinoa hrana astronauta

Kupus za drugu planetu

Cimet za mrsavljenje

Articoka plemeniti pupoljak

Avokado

Brokoli

Bundeva

Zdrava domaca zimnica

Cija semenke

Cija semenkeCija semenke ili chia semenke su seme biljke ciji je latinski naziv Salvia hispanica poreklom iz Meksika. Naziv biljke potice od Asteka i na njihovom jeziku "chian" znaci mastan. Prema tvrdnjama istoricara ova drevna civilizacija koja je nastanjivala zemlju današnjeg Meksika bavila se uzgojom ove biljke, pa je u njihovo doba cija imala isti znacaj kao kukuruz. Asteci su konzumirali cija semenke u raznovrsnim formama: celovite, samlevene kao brasno, kao cija napitak pomesan s vodom. Sa te strane koristile su im kao visoko energetska hrana, a sa druge su ih upotrebljavali kao lek protiv kašalja, upale pluca i groznice. Cija uljem su premazivali kipove da bi ih zastitili od korozije. Postoje tvrdnje da su Asteci kultivirali ovu biljku i iz estetskih razloga, zbog njenih lepih belih cvetova.

Sada se osim u Meksiku cija uzgaja i u Peruu, Argentini, Kolumbiji, Boliviji, Gvatemali i Ekvadoru. Odgovara joj tropska i suptropska klima. Svrstava se u zdravu hranu, posto joj tokom uzgoja nisu potrebni insekticidi, jer je kao i ostali pripadnici porodice metvica, otporna na stetocine.

Danas je poznato da se u čija semenkama nalazi velika kolicina masti i esencijalnih masnih kiselina. U 100 grama čija semenki nalazi se cak 18 grama alfa-linolenske kiseline, što je uz lanene semenke jedan od najvecih izvora omega-3 masnih kiselina.

Do sada smo o omega-3 masnim kiselinama vec puno pisali, ali ako zelimo da izdvojimo ono najvažnije, to je da su ove masti potrebne organizmu da otopi i apsorbuje vitamine topljive u mastima (A, D, E i K). Pored toga, imaju veoma blagotvoran uticaj na kardiovaskularni sistem, neophodne su za pravilan rad centralnog nervnog sistema i usporavaju proces starenja celija.

Chia semenke sadrze i puno kvalitetnih proteina, antioksidansa, vitamina i minerala, sto jasno pokazuje nutritivna tablica. Spadaju u visoko hranljive namirnice sa svojih 486 kCal/100g.

 Masti

30,7 g

 Zasićene
 Mononezasićene
 Polinezasićene
 Omega-3
 Omega-6

3,33 g
2,31 g
23.67 g
17,83 g
5,84 g

 Proteini
 Ugljeni hidrati
 Voda
 Kalcijum
 Fosfor
 Kalijum
 Magnezijum
 Natrijum
 Gvozdje
 Cink
 VItamin C
 Vitamin B1
 VItamin B2
 Vitamin B3
 Vitamin E

16,5 g
42,1 g
6 g
631 mg
860 mg
407 mg
335 mg
16 mg
7,72 mg
4,58 mg
1,6 mg
0,620 mg
0,170 mg
8,830 mg
0,50 mg

 

 

Chia semenke zahvaljujuci svom blagom ukusu mogu da se jedu uz dotovo svu ostalu hranu. Od njih se moze napraviti puding ili kasa koja se odlicno kombinuje sa mesom, mlekom, jogurtom... Kako imaju sposobnost da za sebe vezuju tecnost i sa njom tvore gel, cesto se upotrebljavaju za zgusnjavanje raznih umaka ili cak kao zamena za jaja.

U mnogim receptima se preporucuje da se cija semenke pre jela namakaju, sto je dobro, ali nije neophodno. Ipak treba imati na umu da upijaju vodu u kolicini od 7 do 10 puta svoje težine, tako da prilikom konzumacije ovih semenki treba povecati unos tecnosti. U suprotnom, zbog nedostatka vode, seme ce poceti da apsorbuje tecnost iz zelucanih sokova sto moze uzrokovati osecaj nelagode u stomaku.

Osobe osetljive na gluten mogu biti bez brige, jer ga cija semenke ne sadrze i do sada nije bilo poznatih slucajeva alergijske reakcije. Sve u svemu, zakljucujemo da je ovo hrana za svaku preporuku.







loading...

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Web dizajn: Mungosoft - 2016. Sva prava zadrzana