Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

 
Прилагођена претрага
 

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Organska hrana

Makrobioticka ishrana

Integralne zitarice

Mahunarke

Ishrana i zablude

Morske alge

Riblje ulje

Kokosovo ulje

Masline i maslinovo ulje

Lan i laneno ulje

Susam beli i crni

Cija semenke

Leblebija i njena svojstva

Jaja japanske prepelice

Med eliksir zdravlja

Orah hrana za mozak

Indijski orah

Badem snizava holesterol

Surutka prijatelj jetre

Kozje mleko

Jogurt produzava zivot

Banana i dijeta

Cokolada i kakao

Sok od sargarepe

Celer i limun protiv holesterola

Pomorandza zimi i leti

Limun i rak

Med i cimet za dugovecnost

Nar za plodnost

Borovnica za vid

Cicoka za dijabeticare

Namirnice za detoksikaciju

Hrana za mrsavljenje

Hrana za srecu

Vitamini u tegli

Graviola leci rak

Mangostin lekovito tropsko voce

Aronija sibirska borovnica

Acai bobice

Malina

Sumske jagode

Grozdje i vino

Kupine i kupinovo vino

Tresnje protiv reume

Visnje za bolji san

Grasak ubrzava metabolizam

Cvekla sprecava starenje

Breskva za pravilan rast

Kajsija i njena kostica

Spargla i asparagin

Lubenica i likopen

Dinja sadrzi zeaksantin

Paradajz cisti organizam

Brusnica jak antioksidans

Jabuka najbolja preventiva

Jabukovo sirce

Voda i limun

Da li je soja zdrava

Kako se pravi senf

Kikiriki puter - da ili ne

Kukuruz

Ovas ili zob

Heljda protiv hipertenzije

Paprika bogata fitohemikalijama

Beli luk kao lek

Crni luk

Crvena i crna rotkva

Kinoa hrana astronauta

Kupus za drugu planetu

Cimet za mrsavljenje

Articoka plemeniti pupoljak

Avokado

Brokoli

Bundeva

Zdrava domaca zimnica

Špargla

ŠparglaŠpargla ili šparoga (Latinski naziv: Asparagus officinalis) spada u seme lukova. U divljem stanju uspeva u mnogim krajevima Evrope i na Dalekom istoku. Višegodišnja je biljka. U Zapadnoj Evropi se gaji na velikim površinama, a kod nas uglavnom na malim, jer se manje upotrebljava.

Nadzemni delovi špargle su u vidu izdanaka i dok su još u stadijumu pupoljaka koriste se za jelo.

Inače, nadzemni deo stabla je obličast. Iz njega izbijaju nadzemne grane u vidu zeljastih stabala sa sitnim igličastim granama, nalik na lišće. Lišće se nalazi pri osnovi grana i ima oblik ljuspica.

Cvetovi su sitni, žuto-zeleni, s dugačkim petiljkama.

Plod špargle čine okrugle crvene bobice veličine zrna graška. Seme je trouglasto. U gramu može da se nađe i do 50 zrna, a litar zrna teži 800 grama. Moć klijanja semenke je pet godina, a kada se poseje niče za pet dana.

Šparglu su kao povrće upotrebljavali stari Egipćani, Grci i Rimljani. Oko 200. godine pre Hrista Kato je opisao kako se gaji špargla. U starom Rimu gajenje špargle je bilo veoma razvijeno, a takođe kod Arapa i potom u Španiji, čiji su gradinari smatrani naročito veštim u gajenju ove kulture. Docnije se ova biljka javlja i u krajevima oko reke Rajne u Nemačkoj, gde su joj Germani dali svoj naziv. Odande je raširena u ostale krajeve Evrope.

Kao što smo već rekli, špargla je bila poznata i veoma cenjena u starom Rimu, nalazila se na trpezi uglednih ljudi u srednjem veku. Ljudi su, dakle vrlo rano uočili da je ona veoma ukusno povrće i da sadrži neke dragocene sastojke. To je kasnije analizama i utvrđeno.

U svežoj špargli ima 1,62 do 1,75 posto belančevina, a u suvoj između 22 i 36 procenata.

Glavni koren sadrži amid asparaginske kiseline, stereoidne saponine i razne druge biološki aktivne materije. Mladi izdanci su bogati vitaminom C (34 mg), B1 (0,19 mg), B2, PP, a ima i provitamina A. Zreli plodovi špargle sadrže jabučnu i limunovu kiselinu i od njih se može praviti vino. Seme sadrži masno ulje i ima miris vanile.

Špargla i asparagin

Špargla se jede barena, u vidu salate, zatim pržena ili u čorbama. Koristi se i u lekovite svrhe (korenje, mladi izdanci i plodovi). Osnovno delotvorno dejstvo u špargli ima asparagin, pa je logično što se ova biljka na engleskom jeziku zove asparagus a na latinskom Asparagus officinalis. Naučnim istraživanjima je utvrđeno da asparagin snižava pritisak u arterijama, širi periferne krvne sudove, pojačava kontrakciju srčanog mišića, pa dolazi do usporavanja njegovog ritma, a povećava i izlučivanje mokraće. Ova supstanca je takođe potrebna za održavanje svojevrsne ravnoteže u centralnom nervnom sistemu, koja čini da ne budemo previše nervozni, niti preterano umireni. Dakle, doprinosi stabilnijem raspoloženju, a psihički stabilne osobe se mentalno bolje osećaju, imaju realnije poglede na svet, postižu bolje poslovne rezultate i donose pametnije odluke, u odnosu na one koje to nisu. Asparagin, tj. asparaginska kiselina je važna za pravilno funkcionisanje i zdravlje naših nerava.

Nedostatak asparagina u organizmu može dovesti do depresije, razdražljivosti, glavobolje, konfuzije, a u ekstremnim slučajevima, psihoze.

Ako se sada pitate kako je onda moguće imati zdrav nervni sistem bez upotrebe špargle, odgovor glasi: tako što i naš organizam može proizvoditi asparagin u jetri, a osim u špargli ima ga i u nekim drugim namirnicama, na primer u krompiru koji svi uglavnom jedemo.

A sada da se još malo vratimo na našu šparglu. Ćaj skuvan od suvih delova stabljike propisuje se protiv srčanih bolesti, bolesti bubrega i mokraćnog mehura. Čaj od špargle se pije tri puta u toku dana po pola čaše.

Špargla se upotrebljava i kao lek protiv kostobolje. U tu svrhu se iz izdanaka gnječenjem iscedi sok i kuva sa šećerom (deo soka - dva dela šećera). Tako se dobija sirup od špargle. Uzimaju se dve čajne kašičice sirupa nekoliko puta u toku dana.







loading...

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Web dizajn: Mungosoft - 2016. Sva prava zadrzana