Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Vitamin A

Vitamin B1

Vitamin B2

Vitamin B3

Vitamin B5

Vitamin B6

Vitamin B12

Vitamin B17

Vitamin C

Vitamin D

Vitamin E

Vitamin K

Folna kiselina

Gvozdje

Magnezijum

Kalcijum

Kalijum

Natrijum

Prirodne maske za lice

Voda lek za sve bolesti

Celer i limun protiv holesterola

Med i cimet

Limun i rak

Banana i dijeta

Kozje mleko

Vitamini B grupe

Gljiva Kombuha

Hrastova sjajnica ili Reishi gljiva

Tibetanska gljiva

Stari tibetanski lek

Surutka prijatelj jetre

Aronija sibirska borovnica

Hajducka trava daje snagu

Kukuruzna svila za mrsavljenje

Cvekla sprecava starenje

Kim leci sve osim smrti

Vitamin K

Vitamin K čini grupa strukturno vrlo sličnih organskih jedinjenja koja su izuzetno važna za čovekov organizam. Od njih su najpoznatiji K1 (fitomenadion), K2 (menakion) koji su prirodnog porekla i K3 (menadion) koji se dobija sintezom. Vitamin K1 unosimo putem hrane, dok K2 proizvode koli bakterije u tankom crevu.

Ovi vitamini nisu rastvorljivi u vodi, već se rastvaraju u mastima (liposolubilni vitamini), tako da ih telo deponuje u jetri i masnom tkivu. Iako je jetra glavni rezervoar K vitamina, on se još može naći i u kostima i srčanom mišiću.

U alkalnim sredinama i pod dejstvom svetlosti vitamin K se potpuno raspada.

Vitamin K je najpoznatiji po svojoj ulozi u podsticanju pravilnog zgrušavanja krvi. Tako i njegov naziv "K" potiče od nemačkog naziva, Koagulations vitamina. Osim toga, vitamin K igra i veoma važnu ulogu kada je u pitanju zdravlje kostiju, a o tome će još biti reči u nastavku teksta.



Dnevne potrebe za vitaminom K su izuzetno niske i veoma lako se zadovoljavaju pravilnom ishranom, tako da je hipovitaminoza vitamina K kod odraslih osoba izuzetno retka pojava. Ipak, trebalo bi biti oprezan jer mineralna ulja, radijacija, X zraci i užegla mast otežavaju apsorpciju ovog vitamina, kao i neki antibiotici koji mogu uništiti bakterije u crevima koje služe za sintetisanje vitamina K. Kod tek rođene dece postoji urođeni nedostatak vitamina K. Razlog tome je što ovaj vitamin veoma teško prolazi kroz posteljicu, a creva novorođenčadi su sterilna i nema potrebnih bakterija koje bi ga proizvodile.

4 osnovne funkcije vitamina K

Najpoznatija uloga vitamina K u ljudskom telu je koagulacija, pa se još naziva i antihemoragični vitamin, jer podstiče zgrušavanje krvi. On je neophodan za pokretanje sinteze 4 faktora koagulacije i predstavlja centralni faktor za sprečavanje krvarenja. Nedostatak vitamina K u organizmu može dovesti do različitih hemoragičnih bolesti. Shodno tome tokom operacija, gde je očekivano jako krvarenje, obavezno se daju određene doze vitamina K.

Vitamin K takođe doprinosi mineralizaciji i zdravlju kostiju. On stvara ravnotežu proteina unutar same kosti i podstiče vezivanje kalcijuma, čime kosti postaju jače. U starosti, manjak vitamina K izaziva osteoporotične promene na kostima. Dakle, vitamin K smanjuje rizik od preloma kostiju, naročito kod žena u postmenopauzi koje su evidentno pod pojačanim rizikom od osteoporoze.

Sprečavanje kalcifikacije krvih sudova, takođe je jedna od uloga vitamina K. Taloženje kalcijuma u venama i arterijama dovodi do toga da one očvrsnu, izgube prirodnu elastičnost i funkcionalnost. Vitamin K tako otklanja rizik od stvaranja ugrušaka u krvi (tromboze), koji su uzrok moždanih i srčanih udara.

I sada još jedna njegova bitna uloga u ljudskom organizmu: dovoljan unos vitamina K obezbeđuje zaštitu i pravilan razvoj ćelija. Iako nema klasična antioksidativna dejstva (poput vitamina C i E), ovaj vitamin pomaže zaštitu naročito nervnih ćelija od oksidativnih oštećenja.

Koje su namirnice bogate vitaminom K?

Najveći izvor vitamina K je tamnozeleno lisnato povrće, bogato hlorofilom: blitva, zelje, zelena salata, prokelj, kelj, kupus, spanać, kopriva, lucerka, jelove iglice, brokoli, rukola, peršun, ruzmarin.

Takođe, sadrže ga i paradajz, grašak, soja, šargarepa, krompir, suve šljive, čili, kari, svinjska džigerica, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance i morske alge.

Posebno je zanimljivo da se količina vitamina K u namirnicama povećava, kako se smanjuje količina vode u njima. Tako kuvani i pasirani paradajz sadrži više vitamina K od svežeg paradajza.

Zamrzavanjem namirnica može doći do uništavanja vitamina K, ali zagrevanjem ne.

Iako se dobro podnosi i nije toksičan u većim dozama, trebalo bi imati u vidu da konzumiranjem nekih namirnica uveliko premašujemo dnevno potrebnu količinu vitamina K.

Evo nekoliko primera: 40g rukole zadovoljava polovinu dnevnih potreba za vitaminom K; 100g brokolija sadrži 141mg ovog vitamina, a dnevni preporučeni unos je 60-80mg. Apsolutni rekorder je peršun koji sadrži ogromne količine vitamina K – sa samo 30g peršuna zadovoljava se čak 615% dnevnih potreba za ovim vitaminom.

Ove informacije posebno su važne za osobe koje koriste terapiju protiv zgrušavanja krvi, jer vitamin K može da smanji dejstvo antikoagulanata.

Zatim, i pacijenti koji primaju dijalizu zbog oboljenja bubrega trebaju o tome voditi računa, jer mogu imati štetne posledice od prevelike količine vitamina K.

Hipovitaminoza (nedostatak) vitamina K

Nedostatak vitamina K relativno je retka pojava kod odraslih ljudi jer se dnevne potrebe uglavnom lako nadoknađuju raznovsrnom i zdravom ishranom. Međutim, određena stanja i bolesti onemogućavaju pravilnu apsorpciju i sintezu ovog vitamina u organizmu.

Na nastanak vitamina K utiču oboljenja jetre i bolesti creva (Kronova bolest, celijaklija, ulcerozni kolitis, upalni procesi na tankom crevu...), kao i dugotrajna terapija antibioticima koji uništavaju crevnu floru.

Najčešći simptomi nedostatka vitamina K su: modrice, hematomi, bolovi u stomaku, kalcifikacija mekih tkiva (naročito srčanih zalizaka), jaka menstrualna krvarenja, pojava krvi u mokraći, krvarenje iz nosa, desni i očiju, anemija, osteopenija i osteoproza i krte i kosti sklone lomljenju.

Kako tela novorođene dece nisu u stanju da proizvedu vitamin K, jer se rađaju bez bakterija u crevima, ukoliko ne dobiju dovoljne doze po rođenju iz majčinog mleka kod ovih mališana može doći do razvoja različitih anomalija – nerazvijenost nosa, usta i sredine lica, mentalna retardacija, poteškoće u učenju, deformiteti lica i prstiju i usporen rast i razvoj. Zato u Kanadi, SAD-u, Velikoj Britaniji i mnogim drugim razvijenim zemljama sveta, sva novorođena deca dobijaju vitamin K putem injekcija kako bi se spriječila eventualna mogućnost krvarenja, naročito u mozgu. Ipak, nedostatak vitamina K kod novorođenčadi je u suštini vrlo retka pojava.







loading...

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Prijatelj sajta: MsBalkan | Web dizajn: Mungosoft - 2017. Sva prava zadrzana