Kako nastaje rak?

Kako nastaje rakAndreas Moritz, medjunarodno priznat zdravstveni strucnjak i jedan od najprodavanijih autora danasnjice, objavio je knjigu pod naslovom "Rak nije bolest vec mehanizam prezivljavanja", u kojoj pise kako nastaje rak. U njoj istice da je rak fizicki simptom koji nastaje kao posledica pokusaja da organizam eliminise odredjene životno destruktivne uzroke. Prema tome, rak ne pokusava da unisti telo, vec da ga spase.

Andreas Moritz tvrdi da postoje tri osnovna uzroka raka i da je kod ove bolesti zapusenost organizma uvek prisutna. Misli na prvom mestu na zapusenost otrovnim materijama koje organizam treba, ali ne uspeva da izbaci. Prema naucnoj studiji koja je obavljena u "Nacionalnom institutu za rak" - USA, u kojoj je ucestvovalo 550.000 osoba, potvrdjeno je da jedenje mesa povecava rizik ranijeg umiranja za 20%. U pitanju je rizik od nastanka mnogih smrtonosnih bolesti, ukljucujuci i rak. To mogu biti bolesti srca, dijabetes, kancer i druge destruktivne bolesti koje skracuju zivotni vek. A okidac takvih bolesti je jedenje mesa.

Zbog cega je to tako i kako nastaje rak? Moritz objasnjava da ljudski organizam nije sposoban da svari svu kolicinu unetog mesa, jer mi nemamo koncentracju hlorovodonicne kiseline kakvu imaju zivotinje iz grupe mesozdera, kao sto su na primer macke. Primera radi, ako jedemo piletinu, mi mozemo da svarimo svega 20% tog mesa, dok je preostalih 80% osudjeno da istruli u crevima. Za taj posao su zaduzene bakterije, pa ce se proces truljenja obaviti u crevima i najvecim delom u debelom crevu. Kada te bakterije krenu da razlazu hranu, u nasem organizmu se stvaraju otrovi, kao sto su: putrescini, kadaverini i nitrozamini. Nitrozamini su jedni od najsnaznijih otrova koji postoje u telu i oni ce se apsorbovati u Cisterna chyli sudu, koji je glavni drenazni centar limfnog sistema u telu a nalazi se u oblasti oko pupka. To je limfni kanal putem kojeg se uklanjaju metabolicki otpadi i na tom putu je najveci promet bakterija. Tuda prodje oko 30 milijardi bakterija svakoga dana, putuju od zeluca i creva do nogu, reproduktivnih i drugih organa u telu. Taj kanal se tako nastavlja u druge kanale kojima se dreniraju (prociscavaju) organi. Ukoliko se sakupilo previse toksina iz nedovoljno svarenog mesa nastaje opterecenje a zatim i zakrecenje u limfnom sisitemu. Tada se drenaza organa (prostate, jajnika, dojke...) ne obavlja kako treba i metabolicki otpad se u njima nagomilava.

A kako nastaje rak? Tako sto vremenom dolazi do tolikog zagusenja u organima, da nastaju uslovi za mutaciju DNK, i na taj nacin kasnije nastaje rak.

Drugi razlog zbog kojeg nastaje rak je nizak nivo vitamina D. Vitamin D ima kontrolu nad 2.500 gena u organizmu. To je veoma mocna i uticajna supstanca. Vitamin D je veoma bitan faktor u odrzavanju jakog i zdravog imuniteta. Apsolutno je nemoguce imati snazan imunitet sa niskom koncentracijom vitamina D u organizmu. Kako je dobro poznato da imunitet izmedju ostalog stiti organizam i od raka, tako sledi i nedvosmislen zakljucak da; nizak nivo vitamina D ukazuje na oslabljen imunitet, a oslabljen imunitet ukazuje na povisen rizik od raka. Andreas Moritz veruje da se najmanje 70% svih kancerogenih oboljenja moze izbeci ako se vitamin D odrzava na optimalnom nivou.

Treci razlog zbog kojeg nastaje rak je nedostatak nocnog sna. Dok spavamo tokom noci nas organizam proizvodi hormon melatonin. To se desava samo onda kada nase oci ne vide svetlost i svetlost ne dopire do nase koze. Organizam inace najvecu kolicinu melatonina moze da proizvede u satima oko ponoci. Naucna studija pod nazivom "Studija medicinskih sestara" pokazala je da nizak nivo melatonina povecava rizik od raka, jer melatonin kontrolise gen koji ima direktan uticaj na zivotni ciklus, tj. zivotni vek celija. Svaka celija organizma ima svoj zivotni vek. Ona se radja, zivi i umire, a nakon toga njeno mesto zauzima nova celija. Nizak nivo melatonina u telu produzava zivotni vek celija, sto zvuci kao nesto dobro - medjutim nije tako. Celija koja zivi predugo, mnogo duze nego sto bi inace trebala da zivi, vrlo lako prelazi u celiju raka. To je zato sto se kancerogene celije dele po drugacijem principu. Stare celije se vremenom ostecuju, a sto duze zive vece su sanse za to. Zbog toga postoji odredjeni gen koji vodi racuna o tome da celija zivi koliko je potrebno i umre pre nego pocne da se ostecuje. Kada taj proces ne funkcionise u telu se razvijaju celije raka. Tako je u "Studiji medicinskih sestara" otkriveno da ta populacija ima visok rizik da oboli od raka, jer nema redovan nocni san, pa samim tim ima nizak nivo melatonina. Nasuprot tome, slepe osobe koje su u stalnom mraku proizvode velike kolicine melatonina i redje oboljevaju od raka.

Pored ovih uzrocnika raka, prema Moritzovom misljenju, postoje i drugi razlozi, a na sledecem mestu je nepravilna i nezdrava ishrana, ali to bi bila jedna posebna tema.



Mozda ce vas zanimati:

Naucne cinjenice o melatoninu

Vitamin D

Biljke protiv raka



Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


Priroda leči sve (blog) - 2016. Sva prava zadržana