Kafa je siroko rasprostranjen napitak, kako kod pojedinaca, tako i u drustvenom zivotu, zbog blagotvornog uticaja na raspolozenje i radnu sposobnost. Ono sto kafu cini onim sto jeste je kofein. Kofein je aktivna supstanca koja deluje nadrazajno na centralni nervni sistem, stimulise rad srca, opusta tonus misica bronhija i raznoliko utice na krvne sudove i krvni pritisak. Kofein se koristi i u medicini, upravo i iskljucivo zbog stimulacije centralnog nervnog sisitema.

Pijenje jutarnje kafe sa namerom da vas rasani i pripremi za napore u toku pre podneva ima solidnu naucnu i farmakolosku podlogu. Kafa, zahvaljujuci kofeinu, podstice mentalne aktivnosti: pojacava budnost i koncentraciju, ubrzava misljenje, olaksava logicke asocijacije, a usporava nastupanje zamora i povecava misicnu snagu potrebnu za obavljanje fizickog rada. Uz kafu se povecava radna sposobnost u zadacima koji zahtevaju fizicki napor, i u onim gde je vazna vestina (pisanje, rad za racunarom, kontrola instrumenata i sl...). Intelektualna sposobnost je poboljsana onoliko koliko je bila sputana zamorom ili pospanoscu.

Posle pijenja kafe raspolozenje se menja, ali to prilicno zavisi od okolnosti. Kofein obicno povecava osecanje budnosti, dobrog raspolozenja i veselosti. Usporava se nastupanje dosade i nepaznje. Zato redovno ili svakodnevno konzumiranje kafe radi postizanja ovih uticaja na raspolozenje cine sastavni deo nase svakodnevice. Sada sledi i logicno pitanje "Da li je kafa stetna za zdravlje?".

Nezeljena dejstva ispijanja kafe

Nezeljena dejstva ispijanja kafe svakako da postoje, ali su uglavnom retka i tek ponekad mogu biti ozbiljna: psihicka napetost, drhtavica, nesanica, glavobolja, zbunjenost. Stetno dejstvo kafe javice se ukoliko se sa ovim napitkom pretera, zbog prevelike kolicine unetog kofeina. Doze kofeina koje prouzrokuju opasno delovanje na centralni nervni sistem krecu se u rasponu od 100 do 300 mg. Ukupni sadrzaj kofeina koji se nalazi u jednoj solji kafe je tesko proceniti "od oka", jer naravno zavisi od toga da li volite "slabiju", "srednju" ili "jacu" kafu. Radi orjentacije moze se racunati da jedna "srednja" kafa ima oko 50 mg kofeina, dok "jaka" i espreso kafa vec imaju preko 100 mg.

Maloj deci ne treba davati da piju kafu, jer ona teze podnose nadrazajno dejstvo kofeina na centralni nervni sistem.

Odrasli takodje trebaju biti umereni, jer u suprotnom kafa moze biti stetna za zdravlje. Kod odraslih osoba posle nekoliko ispijenih solja kafe mogu nastati: uznemirenost, drhtavica, nesanica, lupanje srca, pojacano mokrenje, zujanje u usima i svetlaci pred ocima. Kofein takodje pojacava lucenje kiseline u zelucu, pa bolesnici sa cirom treba da znatno ogranice pijenje kafe i svih drugih pica koja sadrze kofein.

Nema nikakve sumnje da se prema kafi razvijaju psiholoska zavisnost i tolerancija, pa treba priznati da je vecina od nas prilicno zavisna od ovog napitka. Sa druge strane, prema kafi i ostalim napicima koja sadrze kofein nema fizicke zavisnosti.

U jednoj recenici, zakljucak bi glasio: Kafa je stetna za zdravlje ukoliko se pije u velikim kolicinama. Zato smanjite dozu na 1-2 soljice dnevno, da biste izbegli eventualna nezeljena dejstva kofeina.

Mozda ce vas zanimati:

Zdravstvene prednosti zelene kafe

Zeleni caj sprecava rak

Crni caj

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda leči sve (blog) - 2020. Sva prava zadržana