Lekovite biljke - Prirodni lekovi - Prirodne metode lečenja - Recepti i saveti za prirodno lečenje

 
Прилагођена претрага
 

Priroda i zdravlje

Lekovite biljke

Hrana kao lek

Prirodno lecenje

Tablica kalorija

Lekoviti zacini

Sta sve leci beli luk

Sveti bosiljak kralj biljaka

Cvekla sprecava starenje

Glog leci srce

Lincura lek za zeludac

Hajducka trava daje snagu

Cicak povoljno utice na jetru

Zalfija spasonosna biljka

Kleka prirodni diuretik

Lipa podstice znojenje

Persun ispira bakterije

Brsljan prociscava bronhije

Zova spira bolesti

Kopriva lek protiv anemije

Hmelj umiruje nerve

Imela regulator organizma

Brusnica prirodni antibiotik

Kava kava umiruje a ne uspavljuje

Ginko poboljsava pamcenje

Gotu kola povecava IQ

Kukuruzna svila za mrsavljenje

Karanfilic Nostradamusova zastita

Jagorcevina cvet Olimpa

Noni - Indijanski dud

Guarana - Amazonsko oko

Potocarka vodena kraljica

Aloe vera najlekovitija biljka

Pelen za vecno zdravlje

Majcina dusica leci alkoholizam

Macina trava za lecenje steriliteta

Maticnjak lek protiv depresije

Lavanda odlican antiseptik

Valerijana za nesanicu

Ehinacea za imunitet

Nana za stomak

Ruzmarin za cirkulaciju

Eukaliptus za inhalaciju

Podbel za kasalj

Bokvica za lecenje disajnih organa

Cajno drvo protiv upornih gljivica

Cimet za mrsavljenje

Kim leci sve osim smrti

Cuvarkuca za blagostanje

Kantarion za vidanje rana i...

Gavez regenerise celije

Zeleni caj sprecava rak

Zen sen cudotvorna biljka

Hibiskus letnje osveženje

Dobra stara cikorija

Rastavic korov i lek

Sremuš medvedji luk

Sladic slatki koren

Virak spas za zene

Crvena detelina i menopauza

Divlji jam i progesteron

Bor i borove iglice

Hrast i zir

Slacica i senf

Mango listovi

Maka peruanska

Anis zacin i lek

Kurkuma kao lek

Djumbir protiv migrene

Bela vrba protiv bolova

Neven za kozu

Sipurak i vitamin C

Crni caj

Crni biber

Korijander

Beli slez

Zelena kafa

Veronika ili razgon

Trava iva

Divizma

Kamilica

Breza

Arnika

Andjelika

Dong kvaj

Zdravac

Zuti nocurak

Maslacak kao lek

Celer i limun protiv holesterola

Čajno drvo

Istorija čajnog drveta

Čajno drvoŠta je čajno drvo? Slično pitanje postavila je posada istraživačkog broda britanske kraljevske mornarice 1770. godine, kada se prvi put susrela sa ovom biljkom. Te godine kapetan James Cook i njegova posada iskrcali su se u Australiju, u blizini današnjeg grada Sidneja. Izmedju ostalog na tom kontinentu pronašli su veliki broj debelih stabala s lepljivim, aromatičnim lišćem.

O kakvom se drvetu radi saznali su od lokalnih stanovnika Australije (Aboridžina), koji su im detaljno opisali lekovite moći tih stabala. Suština priče je da australski domoroci vekovima cene njegove listove i koriste ih za lečenje rana i posekotina. Aboridžini su još tada kao i sada smatrali da kada lišće sa tog drveta u velikim količinama napada u vode okolnih laguna, na tom mestu nastaje čarobna lekovita voda. A to se dešava zahvaljujući ulju koje se u njima nalazi. Dok debla i deblje grane ne sadrže ulje u sebi. Lekoviti efekat obloga od ovih listova bio je toliko snažan da im je pomogao u borbi protiv mnogih kožnih infekcija, uključujući i vidanje ubojitih rana. U te svrhe koristili su potpuno sveže naseckane listove, nanoseći ih direktno na rane. Kada je sve to saznao kapetan Cook je ovom lekovitom drvetu dao ime čajno drvo.

Šira upotreba čajnog drveta u narodnoj medicini medju Evropljanima počela je u 19. veku kada su naselili Australiju. Čajno drvo je i za njih postalo popularno lekovito sredstvo za lečenje posekotina, rana, opekotina, ugriza, i mnogih drugih kožnih bolesti.

Nakon toga, u početku manje a kasnije sve više, naučne institucije počinju istraživati i dokumentovati lekovita svojstva čajnog drveta (čajevca, lat. Melaleuca alternifolia).

Kao odgovor na to 1970-ih i 1980-ih nastaju komercijalni zasadi čajnog drveta namenjeni za masovnu proizvodnju ulja čajevca.

Lekovita svojstva čajnog drveta

Doktor i hemičar A. R. Penfold iz Sidneja tokom naučnih ispitivanja lišća čajnog drveta otkrio je da su njihova eterična ulja čak trinaest puta jači antiseptik od fenola, koji je u ranim 1900-tim bio neka vrsta standardne mere za antiseptičku snagu. Tako je ulje čajnog drveta i zvanično postalo prirodni antiseptik neobične snage. Ono sto ga čini jos primamljivijim za upotrebu je činjenica da nije toksično i ne nadražuje kožu.

Za vreme Drugog svetskog rata ulje čajnog drveta se kod mnogih vojnika nalazilo u sklopu lične prve pomoći. Koristili su ga za dezinfekciju svih vrsta rana i njime lečili kožne infekcije raznog porekla. Posle rata usledila su brojna naučna istraživanja kojima je potvrdjena praktično već proverena efikasnost u toj sferi delovanja.

Kako ulje čajevca nije otrovno slobodno se može nanositi na kožu bez potrebe za razredjivanjem. Efikasno deluje protiv bakterija, virusa i gljivica. Ono se preporučuje za tretiranje upornih kožnih infekcija, naročito kada su u pitanju gljivična kožna oboljenja koja se uporno vraćaju, kao sto je slučaj sa "atletskim stopalom". Ova bolest se uglavnom uspesno leči za mesec dana uz pomoć 50% rastvora ulja čajnog drveta. Nanosi se na obolela mesta 2-3 puta dnevno, nekoliko nedelja. Kada se simptomi bolesti povuku, nastavlja se sa tretmanom još nedelju dana.

Ulje čajnog drveta je takodje odlično sredstvo za oralnu negu i higijenu, prihvaćeno u stomatoloskoj praksi, i ne samo to... A na koje ga sve načine možemo koristiti pisali smo na strani Ulje čajevca.







loading...

Svi tekstovi objavljeni na sajtu prikupljeni su sa najboljom namerom. O svakom pitanju, predlogu ili informaciji iz tekstova pre primene terapije konsultujte lekara. Nemojte da odlažete odlazak lekaru ili da se oglušite o prepisanu terapiju zbog informacija procitanih na našem sajtu. Medicina veoma brzo napreduje u novim saznanjima.

Priroda i zdravlje | Lekovite biljke | Hrana kao lek | Dijeta | Blog | Kontakt | Uslovi koriscenja


SEO optimizacija sajta: TotalDizajn, Beograd | Web dizajn: Mungosoft - 2016. Sva prava zadrzana